Други метод је једноставнији.
Узета је прозирна флаша за млеко, клупко конца, стара, стара колоњска вода, шибице и хладна вода. Намотао сам конац дебело на право место на боци, обилно га навлажио колоњском водом и запалио. Окрећући боцу око своје осе паралелне са земљом, сачекао је неко време и пљуснуо воду на пламен. Флаша је пукла равномерно, равномерно, и тако сам, без много труда, добила дивно провидно стакло, које је у исто време личило на ручно рађену вазу. После неког времена, у нашој кући су се појавили разни свећњаци, чаша за оловке и, наравно: ваза ручне израде!
