Прошлог пролећа имала сам хитну потребу да урадим козметичке поправке у свом недавно купљеном стану. Због чињенице да је стамбени простор једноставно планиран за издавање, количина поправки је била веома ограничена. Током недеље сам позвао и срео се са великим бројем специјалиста. Сви су давали различите износе и услове, али ниједна понуда ме није задовољила и онда сам одлучио да све поправке урадим сам. Одлучено је да се користи најједноставнији приступ. Положите линолеум на под. Покријте зидове папирним тапетама. Наручите спуштени плафон, јер је леп и веома брз.
Сви радови, осим лепљења тапета, захтевали су ангажовање додатних људи. Линолеум је морао да се подигне са неким, па да се развуче по собама. Одмах сам одлучио да монтажу спуштених плафона поверим професионалцима, па је прво што сам урадио било да окачим тапете. Супротно савету мајстора, одлучено је да се зидови не малтеришу, већ једноставно премазују прајмером дубоког продирања.
Купио сам лепак и тапете, најједноставнији су били папир. Наоружао се крпама, сунђерима, маказама, ваљцима, кантама, нивелом и мердевинама.Нисам покривао подове, већ сам положио филм на под, на који сам нанео лепак на тапете. Сабравши мисли и оставивши за собом све предрасуде о могућем неуспеху, прионуо сам послу. Процес лепљења тапета се показао изненађујуће веома једноставним, иако монотоним.
Површина стана је сто квадратних метара. Истовремено, све собе у њему су приближно исте квадратуре. Укупно ми је требало десет дана непрекидног рада да завршим три собе, кухињу и ходник. Седамдесет ролни тапета је исечено и залепљено на претходно премазане зидове. Уштеде су биле огромне. Износ је био десет пута мањи од онога што су тражили најскромнији мајстори. Као резултат тога, ова разлика је потрошена на куповину линолеума и спуштених плафона. Није лоше, мислим.
