Готово сви имају најчешће лемило са бакарним врхом. Овај једноставан и користан алат потребан је не само стручњацима који се баве радио електроником. Такође је често потребно на фарми, на пример, да лемите две жице или да поправите неки једноставан кућни апарат сопственим рукама.
Међутим, сви почетници не успевају чак ни у најједноставнијој операцији - калајисању лемилице.
Зашто калајисати лемилицу?
Одговор на ово питање је да је током процеса лемљења потребно покупити лем (легура олова и калаја) са загрејаним врхом, који се затим преноси на спој. Али ако није конзервиран, онда овај поступак постаје немогућ. Лем се не лепи за лемило, тако да је немогуће узети потребну количину легуре и пренети је на место лемљења.
Зашто се ово дешава? Када загрејани врх дође у контакт са лемом, овај се топи и лепи за површину. Али само када се на њему налази слој калаја, што се назива „конзервирано лемило“.Сходно томе, ако је обојен смолом, флуксом или пластиком, наведена интеракција се не дешава. Лем се једноставно топи, формирају се капи метала, али се цела ствар не држи за врх.
Правилно калајисана лемилица је алат чији је радни део прекривен танким слојем лема. Калај се лако лепи за такву површину и лако се може пренети на проводник, плочу, радио компоненту и тако даље.
Материјали за калајисање лемилице
Да бисте правилно калајисали лемилицу са бакарним врхом, биће вам потребан минимални сет материјала:
- борова колофонија;
- лемљење;
- брусни папир;
- сунђер за прање судова.
Резултат ће бити много бољи ако послушате препоруке наведене у наставку.
Немојте користити колофонију којој је истекао рок трајања. Такође је боље не узимати ништа што је потамнело или контаминирано страним супстанцама. По правилу, стандардни колофониј је погодан за употребу у року од две године од датума производње.
Препоручљиво је купити лем који има најсветлију могућу нијансу. То значи да легура садржи више калаја и, сходно томе, мање олова. Овај лем се боље топи и лакши је за руковање почетницима.
Брусни папир треба да буде такав да након употребе не остану дубоки жлебови на бакарном врху. Из истог разлога, никада не би требало да користите камење за оштрење за чишћење. Одлични резултати се постижу коришћењем брусног папира гранулације П150.
Сунђер за прање посуђа мора имати тврду подлогу, јер је то страна која се користи за рад. Може се заменити скоро свим материјалима од филца. Постоје и посебни сунђери за чишћење лемилице.
Процес калајисања лемилице са бакарним врхом
Одмах је вредно напоменути да користећи методу описану у наставку можете само калајисане лемилице са бакарним врхом. Ако керамички врх третирате брусним папиром, он ће неповратно изгубити својства, а све што треба да урадите је да баците скупи додатак.
Ако смрзнути лим остане на радној површини врха, може се уклонити на следећи начин. Лемило се прво мора загрејати. Затим се врх умочи у колофониј и очисти на уплетеној бакарној жици умоченој у флукс.
Затим се радни део алата мора очистити од наслага угљеника. Ово се ради помоћу брусног папира. Нема потребе да будете посебно ревносни, јер је бакар прилично мекан метал.
Посебна пажња је посвећена делу врха који се користи за лемљење.
Одмах након чишћења, лемилица се укључује и загрева до радне температуре. Пошто бакар веома брзо оксидира, препоручује се да се врх током процеса загревања умочи у смолу. Ово ограничава приступ кисеонику, а површина се неће прекрити оксидом за неколико секунди. На високим температурама овај процес се значајно убрзава.
Када се лемилица правилно загреје, уклања се из колофонија и доводи до лемљења. Сакупивши довољну количину легуре (калај треба савршено да се залепи за очишћену површину), врх мора бити поново уроњен у колофонијум неколико пута. Због високе површинске напетости, лим ће се равномерно ширити по радној површини лемилице.
Резултат можете побољшати коришћењем картона претходно премазаног колофонијом. Ако врх са лемом померите преко такве површине, лим ће се боље распоредити и формираће тањи слој.
Затим морате очистити лемилицу од вишка растопљеног метала.Да бисте то урадили, потребно је неколико пута да пређете конзервисаним врхом преко влажног сунђера. У овој фази, требало би да пазите да поново не запрљате инструмент. Одмах након чишћења врх се умочи у колофонију да би се заштитио нанети премаз.
Резултат горе наведеног поступка треба да буде савршено калајисана лемилица са најтањим слојем калаја на радној површини. Ако се све уради исправно, накнадни процес лемљења ће бити једноставан чак и за почетника.
